andjela

Mozda nam je potrebno da idemo pogresnim putem zivota...da bi pravi put upoznali... Mozda treba prvo ici ulicom suza...da bi pronasli sopstveni osmeh.. Mozda moramo tugu i bol podneti,da bi smo na kraju upoznali sta je SRECA Ne menjaj svoju prirodu. Neki jure za srećom, drugi je stvaraju. Kada ti život stvori hiljadu razloga za plakanje, pokaži mu da imaš hiljadu razloga za osmeh. Ne vrijedi kukati i žaliti se na sudbinu. Svoj život uzmi u svoje ruke. Ustani i bori se, plači ali ne moli, obriši suze i nastavi sa osmijehom kao da ništa nije ni bilo. Pala si? Pa šta? Ustani i kreni dalje! Nemoj dopustiti da se na tebi primjeti da si slomljena, osmijehni se, neka dušmani crknu od muke. Pokreni se, digni glavu, budi jaka. Zadaj bol bolu.. Što sam starija, imam sve manje vremena za loše filmove, loše knjige, lošu muziku, loše priče i loša druženja. Što sam starija, imam sve manje vremena za ljude. Za idiote nemam vremena uopšte. Nemam niti sekundu za glupe, kvarne, lažljive, zavidne, licemerne, nemam niti promil energije za sisače energije i vampire bilo kakvih vrsta. Što sam starija, to sam srećnija i zadovoljnija. Nisam verovala da se život rola na taj način, ali zaista je tako. Zna to svako ko je uzeo metlu i iz života počistio sve što ne valja..