@Beverly.
Negde u uglu usana cuvam poljubac poslednji....Negde u mislima sakrivene od zaborava,cuvam najneznije reci ljubavi...Negde u kutku srca smestam sve tvoje neznosti....Negde daleko od mene znam tvoj je dom i tamo pripadas...meni si samo nedosanjan san... i najveca tajna...vecita kazna... i greh...skriven u meni zauvek. ~♥~ Rastasmo se jedne letnje noći...bez razloga rekao si mi zbogom...kad verovah i srcem i dušom...da ću život deliti sa tobom...nisi znao za bol srca moga... jer si sam rastanak želeo...al' ćes znati kako mi je bilo... kad te bude duša zabolela...~♥~
O meni
- ženski
- 110 godina
Zar ti je važniji ponos od mene?! Od osobe koja je uvijek bila tu, shvatala te i razumjela kada niko nije... Koja ti je pomagala čak i kad je shvatala da ti nema pomoći, da to što tražiš nije u njenoj moći... osobe koja ti je opraštala čak i kada to nisi zaslužio... Zar ti je važniji prokleti ponos?! Meni nije, i nikad neće biti! Daj, pusti da sve bude kao prije; ne daj da sve ovo uništimo, da zauvijek nestanemo. Potrudi se i ti jednom, dokaži da ti je stalo do mene... Dok još nije kasno, vrati me.
Zaveo si me svojim neodoljivim pogledom i osmijehom,zaljubila sam se,dala sam ti svu svoju ljubav,poklonila sam ti svoje srce,sebe.A zašto? Zato da bi me na kraju ostavio ne rekavši ni "Zbogom"
<ᶰᵉˢᵃᶰᶤᶜᵃ<pnesi
sannn moj
Sve što počnem ja ne završim,
Sve što nađem izgubim,
Svako novo svetlo gasim.
Jednom rukom usne sakrijem,
Drugom oči pokrijem
Dok život čeka da se nađem sa njim..
" Nisam ja za ovo izveštačeno vreme... Meni su za sreću potrebne sitnice... Oči,koje me gledaju zaljubljeno... ...zagrljaj,u kojem poželim provesti večnost... Da mi zadrhti srce u nečijoj blizini,da me stomak zaboli od smeha... Meni su za sreću potrebne sitnice... Skupe sitnice,koje se ne mogu kupiti novcem... "
~♥~ Vidi majko tu lepotu koju si rodila...koštala me u životu...samo bol sam dobila....onaj ko me voli vidi samo izgled ništa drugo...ali kad mi srce slomi...eto mene tugo...da budem pokorna ti si me učila...al te srce čulo nije...ja sam odlučila da nemam emocije...ponosno nosim devojačko prezime...naćiću pravog il biću sama...dajem obaćanje...ne dam na sebe...ne dam slobodu muškom rodu...nisam ja igračka za maštanje...~♥~
No no
.Nije meni toliko lepo u zivotu.... Nije ni u pola....Da je.... navikla sam da se smejem....da ne zalim...da se ne jadam na zivot.... Navikla sam da se borim... da koracam i sanjam....Volim i mastam.... Navikla sam na lose dane pa su mi postali cak i dragi.... Navikla sam da gubim pa sam i zavolela tu svoju sudbinu.... Koliko god to bilo apsurdno... covek se na tugu navikne... bol mu postane saputnik...a poraz samo podsticaj da ide dalje.... Navikla sam da se smejem pa su i ljudi zavoleli mene ovakvu.... Tesku i stranu... ali nasmejanu...
Ne brini...kad krenem sve moje tuge poneću sebi...
Ni jednu suzu,ni jedan uzdah neću ostaviti tebi...
Znas li kako boli kada ljubav tvog zivota prodje pored tebe kao pored nekog stranca?
Ja znam...
Umeju ljudi tako nedostajati, da bismo menjali i hiljadu drugih zagrljaja, za barem jednu svadju sa njima....
I odustala je. Ne zato što ga ne voli, već zato što ga previše voli. Jednostavno, žena osjeti kad je višak i kada nema nade. A bila je u pravu. On je otišao i prije nego što je ona odustala....
znam ja da je to sve tvoja zasluga
....gdje ces se muski sjetiti ovakvih lijepih poslastica 
a da im ne pomogne zena 
Sve je to moja zasluga
ne krade nista
ne, ne 
auuuu znaci krade tvoje ideje a hvali se da to on umije
Molimo prijavite se za komentarisanje.