**diamond**

Ako Ako možeš da sačuvaš razum kad ga oko tebe Gube i osuđuju te; Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad sumnjaju u tebe, Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju; Ako možeš da čekaš a da se ne zamaraš čekajući, Ili da budeš žrtva laži a da sam ne upadneš u laž, Ili da te mrze a da sam ne daš maha mržnji; I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar ni tvoje reči suviše mudre; Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom , Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi ili Porazu I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž; Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao Izopačenu od podlaca u zamku za budale, Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah, I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom; Ako možeš da sabereš sve što imaš I jednim zamahom staviš sve na kocku, Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš I nikad, ni jednom reči ne pomeneš svoj gubitak; Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile Da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više Do volje koja im govori: Istraj! Ako možeš da se pomešaš sa gomilom a da sačuvaš svoju čast; Ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman; Ako te najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da uvredi; Ako svi ljudi računaju na tebe ali ne preterano; Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta Sa šezdeset skupocenih sekunda, Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu, I što je mnogo više, tada ćeš biti veliki Čovek, sine moj.