*ice heart*

*ice heart*

Svako srce koje je kadro osjetiti veliku bol,
kadro je i činiti dobro.

B. Stowe





O meni

ženski
45 godina

Još o meni

naj prijatelj na Igre123
Delfiin

Komentari (1)

  • *ice heart*

    17. jun 2019 12:56
    "Nikada se nisam trudila da se dopadnem ljudima. Biće da mi je to pošlo za rukom, jer sam sinoć od prijateljice čula da su ljudi koji mene vole u manjini. Ovde u mestu. kako misliš u manjini? lepo, malo ih je. a, kako ti to znaš, priđu ti i kažu ti "ne dopada mi se ona". pa ne baš tako, ali znam. jebi ga. pošlo mi za rukom. vraćajući se iz tog izlaska, sama, sa sandalama u rukama, nije da nisam razmišljala o tome što sam čula. pa krenem ovako, ničiji brak nisam rasturila. ni vezu. nisam rasturila nečije prijateljstvo, nečiji posao, nečije zdravlje. nečije ambicije ili planove. vrtim dalje. nisam nikome ukrala. nisam nikoga prevarila za lovu, za reč. nisam nikoga psovala. nisam nikome slupala prozor, lupila u kapiju, kvrcila auto ili glavu. uprošćavam dalje. javljam se svima na ulici. ustajem u prevozu, i van njega ako manjka stolica. ostavljam bakšiš. pričam sa svima podjednako. ne pravim razliku intelektualac, radnik. pitam za zdravlje, pitam za decu, ponudim pomoć ako mogu. ne derem se na ulici, u kafani, stišavam i dete. ne kidam cveće ispred ničije kuće. ne pljujem po tuđem dvorištu. kopam razloge, iako ih naslućujem, ali jebi ga daj da se malo potrudim, da ne prilazim ovom "problemu" tako površno. kopam sve dublje i dublje i ne nalazim nijedan konkretan razlog, osim onog, ljudima sasvim dovoljnog da te ne "obožavaju" - svoja sam i živim po svom (već ovo je dovoljno da oni koji nisu svoji okrenu očima) tako je bilo oduvek. nikada nisam volela da se dodvoravam da bih se asimilovala. ni u školi, ni na poslu, ni kad je reč o poznanstvima. ne mogu protiv sebe, da bi me potapšali po ramenu, rekli "ona je super lik". od toga "ona je super lik" ja nemam ništa. od najranijih dana imam svoju stazu i njom idem, trudeći se da hodajući po toj svojoj stazi nikoga ne načepim. Meni to zvuči prilično ok i korektno. Meni zvuči. Nekom drugom očigledno, ne. Pokušala sam da se setim ko su ljudi koje svi vole. Tačnije KAO svi vole. To su mahom ljudi koji nemaju svoje ja, već žive nečije mi. Oni se trude da se dopadnu, baš kao što se ja ne trudim da se dopadnem. Ženi od 130 kilograma u helankama, reći će "jao super ti stoji, mačko", ta varijanta podilaženja. Ja neću reći ništa, ta varijanta ne - truda da se dopadnem. Čula sam, toliko puta sam čula, kako ljudi pričaju podrugljivo i s prezirom o ljudima uspešnim, svojim, kulturnim, vaspitanim, odmerenim, o ljudima koji hodaju svojim putem ne osvrćući se na ometajuće faktore sa strane, o ljudima koji znaju šta žele i ka tome idu, ne remeteći svojim hodom bilo koga. o ljudima sigurnim koje ne mogu da pridobiju i povuku u svoj vašljivi, muljavi svet. ako treba da režem svoje ambicije da bi me svi voleli, neka me voli manjina. ako treba da menjam svoje stavove zarad neke koristi, neka me voli manjina. ako treba da mislim tuđom (tuđim), a ne svojom glavom, neka me voli manjina. ako treba da podilazim šefu ili lažem prijatelje tamo gde se očekuje da budem realna, nek me voli manjina. ako treba da u kafanu više nikad ne uđem sama, nek me voli manjina. ako treba da prestanem da živim svoju "bajku", jer oni žive svoju noćnu moru, nek me voli manjina. ako treba da se skupim, da bi se oni na moj račun širili, nek me voli manjina. i ja volim manjinu, onu koju čine sigurni u sebe ljudi, autentični, svoji, nepokolebljivi, velikog srca, duha i uma, što se često ne vidi, jer ne guraju to u prvi plan. oni ne guraju ništa u prvi plan, jer im nije, baš kao ni meni, važno da se svima dopadnu." Jovana Kešanski

ako žeiliš da komentarišeš, prijavi se ili se učlani