u3146
u3146
Posle hladne i duge zime proleće se nečujno uvuklo u naš kraj. Na vedrom plavom nebu Sunce je sada jedini gospodar. Njegovi topli zraci nežno miluju tek probuđenu prirodu.
Šumarice su ozelenele. Drveće je olistalo i procvetalo i njegove gole grane su dobile novu odeću. Veverice veselo skakuću sa grane na granu, a ispod žbuna na listovima jagorčevine odmara se mali sivi jež. Vesnici proleća su svuda oko nas. Iz zelene trave stidljivo vire male plave ljubičice. Bele rade i žuti maslašci raširili su svoje latice, a njihovi cvetovi su izvezli su na livadi prelepe šare. U cvetnjacima pored kuća svoju lepotu ponosno pokazuju žuti narcisi i plavi zumbuli. I ruže se spremaju za cvetanje. Njihovo drvo puno je sitnih pupoljaka. U vazduhu se oseća svežina. Svuda okolo se širi opojan miris jorgovana i tek procvetalog bagrema. Nema više one tužne zimske tišine. Sada se čuje veseli cvrkut ptica, svirka cvrčaka i zujanje pčela. Svuda je radost. Male vredne pčelice lete sa cveta na cvet, a društvo im prave šareni leptirići. Laste su se vratile sa juga i ispod streha prave svoja malena gnezda. Vrapci su se obradovali njihovom dolasku i pozdravljaju ih svojom veselom pesmom.
Kada stigne proleće moj kraj se promeni. Postaje vedriji i lepši. Sve je lepo, trava, cveće, drveće... Volim proleće u svom kraju.
21. decembar 2011
u3146
u3146
Jesen je polako otišla, a umesto nje stigla hladna bela zima. Ušunjala se polako u naše živote i svojim ledenim rukama čvrsto stegla ceo grad.
Snežni oblaci kao bele lađe plove nebom, a iz njih je pada prvi sneg. Nežne bele pahulje kao nebeske balerine plešu u letu dok sa velikih visina padaju na ulice i krovove kuća. Sve oko nas, polako postaje belo. Drveće je dobilo novu odeću i umorne grane nisu više gole. Zima ih je obukla u bele haljine sa dugim čipkastim rukavima. Na travnjacima su debeli vuneni tepisi, a na krovovima kuća beli šeširi. Mraz je na prozorskim staklima ispleo srebrenu čipku i umesto zavesa različitih boja, sada na svim prozorima vise bele čipkaste zavese. Zima je probudila uspavane dimnjake. Iz njih se visoko prema nebu diže gusti sivi dim. Ljudi se greju u svojim kućama, a životinje su se zavukle u svoja skloništa. Priroda se lagano sprema za zimski san. Ptice selice su odletele na jug, a vrapci su ućutali. Sede u svojim malim gnezdima skupljenih krila i drhte na hladnom vazduhu. Jedino deci nije hladno. Obučeni u toplu odeću, sa osmehom na licu trče po snegu, a on pršti po njihovi nogama.
Kad stigne zima i mraz sve okolo stegne jedino se na dečijim licima vidi osmeh. Oni vole kad im se pahulje nežno lepe za lice, vole sneg i igre u njemu. Zima je deci omiljeno godišnje doba.
21. decembar 2011
u3146
u3146
A moze i ova druga pa kome se vise svidja...


Zima
U belom krznenom kaputu i haljini od bele čipke gospođa zima je pokucala na moja vrata. Čvrsto me je zagrlila svojim ledenim rukama i pozdravila hladnim dahom.
Zima ni ovog puta nije stigla sama. Sa sobom je dovela svoje verne prijatelje, vetar i snežne oblake. Oblaci kao bele lađe plove nebom i prosipaju snežni prah na nas. Sve je belo i svetlucavo. Nežne bele pahuljice kao blistave zvezdice lepršaju u vazduhu. Padaju na krovove, prekrivaju ulice i pletu srebrenu čipku na prozorima dečijih soba. Umorne i promrzle grane drveća nisu više gole. Zima ih je obukla u bele haljine sa dugim čipkastim rukavima i ukrasila svetlucavim biserima. Krovovi kuća, okićeni snegom i ledom, ponosno pokazuju svoje bele šešire. Mraz je na prozorima naslikao slike od kristala, a ispod streha okačio staklene lepeze. Promrzli vrapci sede u svojim malenim gnezdima skupljenih krila i drhte na hladnom vazduhu. Ne čuje se njihovo veselo cvrkutanje. Čuje se samo fijuk vetra koji izvodi svoj zimski koncert igrajući se sa snežnim pahuljama, a one kao balerine plešu dok nežno ne padnu na rumena dečja lica. Dečaci i devojčice, obučeni u toplu odeću, sa osmehom na licu trče po snegu, a on pršti po njihovi nogama.
Volim kada stigne zima, iako mi je tada hladno i oštar mraz me štipa po obrazima. Kada ona dođe, siva i sumorna slika pozne jesene nestane ispred mojih očiju. Sve oko mene postaje lepo i čisto i svuda vlada neki čudan mir.
21. decembar 2011
u3146
u3146
Jesen
U sivom ogrtaču od magle i haljini od žute kukuruzne svile jesen je nečujno ušetala u naše živote. Svojim zlatnim rukama je nežno zagrlila celu prirodu. Sedim i gledam kako se sve oko mene polako menja.
Nebom, kao lađe plove sivi i beli oblaci. Kreću se sporo, menjaju svoj oblik i boju. Postaju veći, tamniji i opasniji. Uskoro će nebo izgubiti svoju vedrinu. Njegova nežna plava boja nestaće u tami oblaka. Gledam kako nas jesen ogrće svojim sivim ogrtačem, a ispod ogrtača prirodu oblači u raskošnu odeću. Svuda okolo pomešale su se žuta, crvena i zelena boja. Kao da je slikar sa neba ispustio svoju paletu, a boje su se razlile po drveću i travi. Nemirni vetar se igra sa požutelim lišćem. Uveli listovi padaju na zemlju, a drveće kao da spava sa spuštenim granama, dok mu vetar kida odeću. Neke grane su potpuno gole. Tužno gledaju svoje lišće rasuto po vlažnoj zemlji. Ljudi gaze po njemu kao po mekom šarenom tepihu, a ono šušti pod njihovim nogama. U vazduhu se oseća miris vlage pomešan sa mirisom zrelog voća. Mirišu dunje, jabuke i kruške i vinogradi puni grožđa. U daljini čujem cvrkut ptica. Maleni vrapci čavrljaju ispod streha. Savijaju svoja gnezda i cvrkutom pozdravljaju prijatelje koji odlaze na daleki put.
Ne znam da li je jesen vila u žutoj haljini koja sa čarobnim štapićem sve oko sebe pretvara u bakar i zlato ili je slikarka sa kistom i paletom prelepih boja. Znam samo da je bogata i moćna. Ona od prirode stvara carstvo opalog šarenog lišća, a deci daruje košare pune kestenja i zrelog voća. Zato volim jesen i njene moćne čarolije.
21. decembar 2011
u19922
u19922
wow sta si sve napisala
18. februar 2012
24. jun 2013
OVO JE EXTRA TEMA KAD BUDE TREBALO NESTO ZA SKOLU SVAKA CAST JAVICU STA TREBA PA PISI XAXAXA
25. jun 2013
smisli i za leto
25. jun 2013
Bravo super je!
14. novembar 2013
u107747
u107747
Ovo prvo nije ona pisala nego je nasla na jednom sajtu http://www.boske.rs/stranice/prolece.html evo ga taj sajt
14. jun 2014
u107747
u107747
Ovo prvo nije ona pisala nego je nasla na jednom sajtu http://www.boske.rs/stranice/prolece.html evo ga taj sajt
14. jun 2014
ehhehehe nmvz
14. jun 2014
_____________
Imas ima
11. septembar 2014
006
ovo si pisala tri godine
20. novembar 2014
006
3
20. novembar 2014
006
tri godine
20. novembar 2014
mozes da sastavis sad jer mi treba jedna igra koju volim
13. oktobar 2015
Evo za buduće učenike srednjih škola koji budu dobili temu da pričaju o svojim prvim utiscima. U mom sastavu se spominje gimnazija, ali vi možete da promenite u srednju školu koju već idete:

Мириси, звуци и боје новог почетка
-------------------------------------------------
И тако, једног дана, дошао сам из основне школе, као обожавани вуковац и један од миљеника, у гимназију. Нови критеријуми, амбијент, правила, а, прије свега, нови другови и искуства карактеришу следећу страницу мог живота.

Осећам као да сам се пронашао у сасвим новој, већој и другачијој атлетској стази. Сећајући се како сам са огромном лакоћом прескакао препреке и истрчавао трке у основној школи; како ме је публика вољела; како су ме сви продржавали и гурали напријед; како су судије биле на мојој страни; како је у мојим венама владала невјероватна доза самопоуздања и лагодности; питам се да ли ћу моћи да постигнем исто и у гимназији.

Весели дио моје животне композиције се претвара у једну сасвим тамнију и апстрактнију музичку фразу. У мени се води огроман рат два осјећања: осјећања меланхоличности и носталгије за старом школом против осјећања узбуђености и жеље да стекнем нова искуства, нове пријатеље; да изведем спектакуларан скок у тај нови непознати океан звани "Гимназија"; да га до темеља изучим и схватим како све у њему функционише и шта је потребно да би се преживјело у другачијим водама и да, прије свега, уживам у тој авантури.

Међутим, у свему томе ме вјерно прати збуњеност, попут кућног љубимца који ме воли свим својим срцем. То је сасвим нормално јер сва жива бића која се нађу у новом простору и амбијенту осећају благу дозу збуњености. На сву срећу, тај осјећај нас прати све док не уђемо у ритам, нама тренутно непознатог, животног система. Све животиње и биљке су створене за прилагођавање и за еволуцију да би могле да преживе немилосрдне ударце природе. Након неког времена, збуњеност ће нас напустити љутито, подвијеног репа.

Осим збуњености, сви ми ћемо осјећати одређену дозу нервозе и треме којa ће непрекидно грицкати по нашим мислима, неко више а некo мање у зависности од карактера и личности, све док не увидимо да нема потребе беспотребно у себе убацивати семе страха, чемера и бриге јер су, прије нас, хиљаде и хиљаде других студената дошли на исти пут и изашли из њега живи и здрави. Прихватање те мисли је еквивалентно са вјечним изгнанством свих злонамјерних осјећања из унутрашњег свијета.

Са друге стране, добијам подршку и подстицај од читаве своје породице, као вјетар који ме гура са леђа, истовремено уливајући у мене осјећај сигурности и храбрости да кренем напријед.

Здрав разум ми говори да је гледање назад дубоко у прошлост само траћење драгоценог времена. Треба да престанемо да непрекидно буљимо у прошлост и да пребацимо фокус и тежиште наших мисли на садашњост и будућност. Једино објективно коришћење прошлости у своју корист јесте присјећање искустава која би нам могла да помогну док корачамо дугим мостом између основне школе и гимназије.

Не морате да истрчите спринт да би сте побједили у животу. Живот је један низ маратона. Битно је да не стајете; да не посустанете и одустанете; битно је само да се крећете поносито напријед кроз живот и прихватати објективно све огромне, страшне таласе живота која ће вас, засигурно, једног дана снаћи. Кратко трајање је једна од главних карактеристика живота. Зар треба да потрошите већи дио свог живота размишљајући и несвесно уништавајући своју душу песимистичким мислима о прошлости? Због беспотребних ствари ми разоримо хармонију и наш савршен организам који је створен за привикавање.

Искористите живот како треба и увијек константно, поносито корачајте напријед без престанка и освртања назад.
14. januar 2016
da biste poslali poruku, prijavi se ili se učlani
Unesi vezu na sliku
Primer: https://www.stranica.com/slika.jpg