mery - m

mery - m

Treba mi još jedan život... Još jedan.... ne predugačak... ali dovoljan... ili ... da mi se vratiti s ovom pameti ... Ne trebam puno godina ... tek toliko ... Da vratim što je izgubljeno... da ispravim pokvareno... da uradim što sam željela .. . a nisam ... Treba mi još jedna šansa... da probam drugačije... da skupim sve kockice i promiješam... da imam pravo na još jedno bacanje...
.....................................
On nije moj, a moj je..U tom nemanju, imala sam ga i previše…Više od onih koji su ga svakodnevno viđali… A opet ga, manje od mene poznavali …Po boji njegovog osmeha, znala sam da je tužan…U samo par njegovih reči, mogla sam pronači čitav spektar emocija … čitala sam ga…Skoro nepogrešivo…Uvek je bio negde tu…U mislima…U uzdahu…Na korak od mene, a opet daleko…Nikada ga nisam dotakla, ali mi je dušu dodirivao…Nikada ničega među nama nije bilo… Mi nismo imali ništa….Ali smo imali…Nas…
.............................................
.......Ponekad u životu nađeš..... Prijatelja ..... Nekoga tko ti mijenja život samim tim što je tu prisutan... .... Nekoga tko te tjera na smijeh sve dok ne možeš da se zaustaviš . .... Nekoga uz koga povjeruješ da postoji istinska dobrota na svijetu... .... Nekoga tko te uvjeri da zaista postoje ne zaključana vrata....... E to.. To je 'PRIJATELJ' .
........................................
"Ja svoje prijatelje ne volim ni srcem, a ni razumom. Jer dešava se da srce stane, a razum zaboravi. Ja ih volim dušom, jer duša niti staje niti zaboravlja.”
..........................................
Izgubila sam mnoge borbe.... Nije mi žao...I porazi su deo života....Svaku pobedu znala sam da proslavim, svaki poraz suzama da ispratim.... Tako to obično ide... Kada sve stavim na papir nisam ja ništa srećnija i ništa pametnija nego što sam juče bila... Samo sam otupela... Na udarce, na uvrede... Sve lakše podnosim, sve brže prebrodim... Život me mučio, život me naučio... A ja i dalje kroz život idem sa osmehom.... Da nerviram neprijatelje i usrećim prijatelje...
............................................
I tako ti život daruje osobe, prijatelje negde iz daljine... Da ti na putu budu podrška, smeh, iskreno i vredno društvo.. Društvo koje vredi više od zlata, od bisera...naiđu slučajno a ostanu zasigurno zauvek... Iako daleko tako smo blizu. Jer čovek se ceni po dobroti koju daje i kad daruje daruje srcem... I takve prijatelje cenim i čuvam...
...........................................

O meni

ženski
40 godina

Još o meni

mrzim
Ne umem da mrzim

ako žeiliš da komentarišeš, prijavi se ili se učlani