.Lola.

...A voleli su me, nije da nisu, bar su tako govorili. Najviše od svih, sa "wow, pa ti postojiš!" varijantom, do "ti, pa deset praznih mesta do sledeće". Uz oduševljavanje, ushićenost, čuđenje, do nestanka preko noći, uglavnom bez reči, bez objašnjenja. Što samo implicira da nit su me voleli, a što je još gore, nisu me ni poštovali. Ili je toliki problem reći jakoj ženi da si se zeznuo u emocijama prema njoj. Valjda je lakše pobeći i praviti se mrtav. Zapravo, mene nije voleo niko nikada. Voleli su iluziju, savršenu sliku u sopstvenim glavama koja, ako oživi, postaje zastrašujuće obična.Voleli su mogućnost da im budem publika jer moj se apaluz daleko čuje. Voleli su način na koji bih mogla da ih tetošim, hranim, oblačim, dočekujem, ispraćam, grejem obe strane kreveta. Voleli su to što je kobajagi voleti mene bio odličan alibi za izbegavanje svake obaveze prema nekoj drugoj. Ja nikad ništa nisam tražila. Što je, naravno, bio i problem.... JMM