'Haron'
'Haron'
@'Haron'
Jos uvek te trazim po ulicama davne proslosti , trazim onu srecu koju sam sa tobom imao ....
Trazim nekog ko ce bar priblizno probuditi onaj osecaj u meni .....kako si samo ti znala ...osecaj da bezuslovno pripadam tu....ali nema te , ni tebe , ni starog osecaja .
Prokleto mi nedostajes

...Voleo si je, zar ne?
Uzdah.
Kako da ti odgovorim? Bila je luda.
Prošao je rukom kroz kosu.
Bog bi ga znao, bila je drugačija žena svaki dan.
Jednom zabavna, drugi put stidljiva,
vesela, pa sramežljiva.
Nesigurna i odlučna.
Slatka a arogantna.
Bila je hiljadu žena, ali miris je uvek bio isti
Nepogrešivo.
To je bila moja jedina sigurnost.
Nasmejala mi se i znao sam da me zavarava tim osmehom.
Kad se nasmešila, više ništa nisam razumeo.
Više nisam mogao ni da govorim ni da mislim.
Ništa, nula.
Samo je ona bila svuda.
Bila je luda, luda
Ponekad je plakala.
Kažu da u tom slučaju žene jednostavno žele zagrljaj.
Ne i ona.
Postala je nervozna.
Ne znam gde je sada, ali se kladim da još uvek traži snove. Bila je luda.
Ali voleo sam kad poludi......

Pišem ti poslednji put,
ne zato što ne znam šta bih pisao,
već zato što više nema smisla.
Ako do sada nisi razumela, nikad nećeš.
Pišem tek da znaš da više neću pisati.
Možda odavno ne čitaš?
Možda si pre mene shvatila
da mojim rečima nije mesto u tvojim očima?
Život mi je prošao u čekanju tebe,
a jedino što sam od tebe imao
bilo je ono što sam pisao.
Odavno bih prestao,
al’ bilo bi to kao da sam ruku na tebe digao,
ne bih to sebi oprostio.
Čekao sam da nestaneš iz svega u čemu si bila,
da jedina žrtva mog ćutanja, ako je mora biti, budem ja.
Pišem ti poslednji put,
pišem kao da mi nećeš nedostajati,
kao da te se nikad neću setiti,
kao da nemam čega da se sećam,
kao da sam siguran da ću moći bez tebe,
kao da sam siguran da ću biti bez tebe,
kao da imam bogznašta da kažem,
kao da nakon ovoga neću imati šta da kažem,
kao da nikad više bez razloga i bez tebe neću zaplakati,
kao da pišem presudu kojom te oslobađam
svog postojanja.
Pišem ti poslednji put,
da bih prvi put prećutao koliko si lepa,
koliko si života dala mom životu,
koliko ničeg osim tebe nije bilo,
koliko me je čak i tuga radovala,
jer je tvojom zaslugom odsela kod mene.
Pišem ti poslednji put,
da bih i ja znao da je poslednji,
da shvatim da nemam ništa s tobom,
kao što ništa bez tebe nisam imao,
da stavim tačku na prazan list.
Kraj priče ne znači da je opet kraj sveta.
Prepoznaćeš nas nekad u tuđim slovima,
ali to nećemo biti mi,
to neka druga nekom drugom neće verovati na reč.
Pišem ti poslednji put,
da ne bude da sam te ostavio bez reči,
da ne bude da sam nestao bez traga,
da ne bude da nas nije bilo.
Pisaće ti drugi, al’ nećeš imati šta da čitaš.
Ovako se više ne piše, ovako se više ne čita...


Proleće je počelo gomilom fotografija
Slikanim onako u prolazu
I ni jednom uspelom...
Pocelo je sa kišom
Koja mi se uvlačila u sve što radim
Čineći me tužnijim nego što jesam
Proleće je počelo
Sa nekoliko setnih tonova
Sa gitare Koju je moja prijateljica svirala...
Sa prvom cigaretom koju sam upalio posle dugo vremena
Jer jednostavno nisam znao Šta drugo da radim
A da se posvađam sa sobom
Iako sam želeo više od svega
Nisam mogao
Proleće je počelo
Sa nekoliko loše napisanih stihova
O ljubavi i životu
I kada je sve postalo sasvim sivo
Jednog dana
Iznenada
Proleće je počelo sa njom !!!!
M.R.J
Oni koji imaju svet
Neka misle šta će s njim
Mi imamo samo reči
I divno smo se snašli u toj nemaštini










Zaista divna pesma , hvala ti








Ne osecam se vise kao covek
kada te nema
sve izgubi svoj smisao
vreme je dugo
kada te nema
muzika je tuzna
a i ja sam tuzan
kada te nema
sva svetla se ugase
vidim sve crno i belo kada te nema
sav trud je uzalud
gluv i nem
lutam kao slep
kada te nema
sva svetla se ugase
postanem levi
kada te nema
srce kuca bez razloga
gubim sva cula
sve ima mane
cveće ne mirise već place
Nebo mi nije plavo… već sivo
more je mutno, Sunce hladno
mesecina me laze
moje telo vene
zvezde polako nestaju…
ne sijaju kad te nema
gubim veru
kada te nema
moje drvece svo je bez korena
suse se sve moje nade
kada te nema ptice ne lete
ni jagode ni maline ni jabuke nisu slatke
zore su bez poezije
prestajem da disem
prestajem da pisem
ne znam da mislim
lutam trcim
kilometre jurim
i letim snovima da te trazim
sve me podseca na Tebe
svuda vidim tvoj miris
tragove si ostavila
svuda oci tvoje
cujem tvoj glas
a Tebe nema........


O meni

muški
39 godina

Još o meni

naj prijatelj na Igre123
:D

Komentari (14)

Korisnik još nije primio komentar.
ako žeiliš da komentarišeš, prijavi se ili se učlani