Milenka

Vidim imate dosta pjesnika, i ja sam poeta nekada bila.
Poklonit cu vam uskoro neke stihove koje cuvam. Pozdrav svima

Moze ig
Dejan vatrogasac

https://youtu.be/F5TYmjh-Czg

"Sve mozes dok mi ne postane svejedno,
posle toga ne mozes nista."

U vremenu novom, novi običaji,
da bi nešto vredelo mora da se sjaji,
a što više sjaji, to više i vredi
na lepoti niko ne treba da štedi.

U tom svetu uspešnih svi zu zgodni, lepi,
ružan mnogo više od otkaza strepi,
nije bitno znanje, iskustvo još manje,
sve greške na telu, mora da se smanje.

Preparati skupi za telo i lice
od umornih žena prave lepotice,
a plastični hirurg čini sto čudesa,
bogate i ružne oslobađa stresa.

Protetika vraća izgubljene zube
pa je mnogo lepše nasmejano lice,
sad i babe mogu da se strasno ljube
kao nekad kad su bile šiparice.

Lepota se ceni i za nju se gine,
ružne lepi često gledaju s visine,
ni lepota više iznutra ne stiže,
šminka svakodnevno poverenje diže.

Šminkaju se oči, šminkaju se usta,
veoma je važna trepavica gusta,
eto tako nekako sad izgleda stanje,
ne vidi se ni lice, a duša još manje.

O tom se ne misli jer to bore stvara,
ko će još sa dušom svojom da se smara,
o njoj će se misliti tek kad vreme dođe
da se Bogu jedinome na istinu pođe.

Kiša pada k'o suze iz oka
za ljubavlju starom kad se tuži ,
promašaji životni kad stignu
srce samo za kucanje služi.

Sadašnjost je srcu nevidljiva,
ne oseća šta sutra donosi,
čovek pruža ruke prema juče
malo sreće tamo da isprosi.

Lica što iz prošlosti izrone
noću dođu i čine se sjajnim,
al' te slike vetrovi razgone
da lutaju hodnicima tajni.

Nepostojan u svom svetu želja
svako hoda, svoje strasti prati,
saputnike drži na distanci,
a za nečim nemogućim pati.

U srcu se svakom varka krije
jer je finom iluzijom tkano,
srce nikad zadovoljno nije
onim što je od Boga mu dano.

"Mozda su moji snovi suvise jaki i veliki da bi bili deo ove stvarnosti...
A mozda je i ova stvarnost ,samo mali delic mojih snova "...

hvala prijateljice moja

Neka vam kuća u veselju blista i sretno vam uskrsnuće Krista! Kao praznik zivotnog začetka, ostale sreće i napretka!

...Moj svet je drugaciji od tvog
i deli me samo korak od tebe,
ali neka te...ostani tamo gde jesi
jer unistice te plamen,ako se priblizis
i izgoreces...a ja to ne zelim...
dovoljno je samo da drzis odstojanje
i kao sena pratis svaki moj korak
ako zelis...ako mislis
da ces u mom svetu drugacijem od tvog
pronaci ono sto ti pripada...

Sresti tebe bila je moja najdraza slucajnost...

Kada mi nedostajes....
Mislim tudje misli
kradem svoje vreme
provlacim ga,izmedju oblaka
snova,daljine i snega.
kada pozelim
da ti nedostajem
odsanjam pesmu
zatvorim oci
i na kaldrmi zamislim
cvet beli
kada te nema
jer tako hocu
zaledim osmeh
u sebi kazem ime
udahnem duboko
i pomislim
Tako mi nedostajes...

Zadrhtati cu bez sumnje
ako se ikada budemo sreli
u drugome zivotu,
u svjetlosti udaljenog svijeta.
Zaustavljajuci se,
prepoznati cu tvoje oci,
svjetle kao jutarnje zvjezde
i znati cu da su pripadale
zaboravljenom sumraku
predjasnjeg zivota.....

Ponekad me neko likom seti na tebe
i zaboli me daljina izmedju nas
ponekad me neko smehom seti na tebe
i pozelim da si srecan ovaj cas.
.....Kad sam tuzna i usamljena bas
na nekom putu,na nekoj cesti
ostavljam te na mestima za koje ne znas
ljubavi koju nikada necu sresti....

http://youtu.be/DB-UNsoG2Yg
Svako na svoj nacin krije greh
i tugu da se ne vide.
a ja bez maske nosim ocaj iza sebe
ne znam da sakrijem bol....
a dao si mi rec... da bices tu.....