M.S.

PROSJAK LJUBAVI Pitaće te možda neko dal' me poznaješ? Pitaće te odakle sam i kako se zovem? Imam li svoj dom, koliko godina imam? Da li sam završio škole ili sam neka danguba? Imam li svoju veru i odakle ti samnom? Ti se samo počni čuditi. Reci, pa ja ovog prvi put vidim u životu. To je neki beskućnik života svoga. Neko ko nema ni Boga. Pa zar ne vidiš da ima sto godina života. A sigurna sam da nema ni ime. Jer takve niko ne krštava. Reci, to je neki prosjak, što se ljudima unosi u lice. Što se pretvara da poznaje ljude. Tako ti se učinilo i da poznaje mene. Reci ponovo reci, Prvi put ga u životu vidim. I pođi svojim putem. A ja ću se praviti da sve je tako I onaj što te je pitao ko sam ja? Baciće mi novčić u noge. Ja ću se sagnuti, uzeti ga i reći. Hvala gospodine što udeliste ovom prosjaku ljubavi. SAN O ZENI Ja snevam o ženi, većoj no sve žene, Čija će lepota biti tajna svima, Što je kao božji dah u prostorima, Koji ne dotače nikog osim mene Njen čar da je moje veliko otkriće; Da mirno prisustvo te čudesne žene Ne razume više niko osim mene, ' Osim moje večno očarano biće I pred čijom gordom lepotom od sviju Samo ja otvorih oči očarane, I srce ko crni cvet iz gluhe strane, Nevidljive kapi dok na njega liju. I njena lepota, tako nedogledna, Neobeščašćena hvalama glupakâ, Da obiće tiho, kao snoplje zraka, Sve tamne puteve duše, samo jedne. I ja ključar čudne lepote, da s tajnom Srećom vidim jasno da je ova žena Od istoga svetlog tkiva načinjena Od koga i bolni moj san o beskrajnom.