Nemo je sedela na podu pored vrata a suze su joj se slivale niz obraze. Pozelela je da umre, da je vise nema. Osecala je da joj se tielo raspada u milijun komadica, da joj je srce mrtvo.
Ali, znala je da je tako bolje. Ne zeli da on pati i tuguje za njom. Mislila je da ce je on lakse zaboraviti ako bude ljut na nju, ako je vidi u nekom drugom svetlu, kao nekoga ko nije vredan njegove ljubavi. Govorila je sebi da je tako bolje, da je bolje, da je bolje..... A suze nisu prestajale ici niz lice
Nemo je sedela na podu pored vrata a suze su joj se slivale niz obraze. Pozelela je da umre, da je vise nema. Osecala je da joj se tielo raspada u milijun komadica, da joj je srce mrtvo.
Ali, znala je da je tako bolje. Ne zeli da on pati i tuguje za njom. Mislila je da ce je on lakse zaboraviti ako bude ljut na nju, ako je vidi u nekom drugom svetlu, kao nekoga ko nije vredan njegove ljubavi. Govorila je sebi da je tako bolje, da je bolje, da je bolje..... A suze nisu prestajale ici niz lice
Molimo prijavite se za komentarisanje.