Viktor Green

oslednja stanica - hajde svi napolje, beograd grad, ulice vrele, a tebi hladno je, i nemoj da ti neko vidi mokre dlanove, jer ovde čak i reperi imaju planove (heh), tako je stalno dobrog, jako je malo srce, odavno je stalo, oči zaslepljene zlatom, inatom kroz život k'o glavom kroz staklo, s' tim mrakom, svaka 4 zida su k'o zatvor. Pa pustim penkalo da posečem taj papir, hvala bogu da je u tanjiru, večeras zatim, vesti čujem, uzmem, srolam, dunem, legnem i zaspim, sutra, otvorim oči k'o da me neko časti, pa nema "ne mogu", nema "neću", nema "ne želim", spreman za nemir, k'o lerdi merim kol'ko vredi gram znaj (ja znam), Kol'ko velik je grad od periferije do centra, svi reci ce da, nema prečice do sreće kada krećeš se sam, svako veče iz pocetka čekaš sledeći dan, al' đavo brži je od metka, brzo preći će prag, moraš biti volje čelične sve na tebi je sad, jer reči ne čiste, ne čiste sram, nisam im'o sve petice, već neviđen plan, da budem glasniji za decibel, rime precizne dam, ortak s' faksom, ide preko nekom krečiće stan... ... dzoint istina ....