Милијана

Dali umiješ..? Umiješ li da izgovoriš ljubav ćutanjem, i svojim nesigurnim prstima da je dotakneš, a da je ne pokvariš, ne polomiš ? Da slučajno ne razbiješ tu kristalnu kuglu od naj ljepših snova, da je ne polomiš, da je sačuvaš... Umiješ li osmjehom da joj dotakneš dušu, pogledom da je pomaziš,očima da ljubiš, srce da otvoriš i da priču nastaviš, tamo gdje prestaje... Umiješ li da slušaš govor čistih emocija, priču prepunu čežnje, šapat zaustavljen na usnama, njenu suzu svojom rukom da obrišeš, snažno na grudi iskreno da prigrliš, dali umiješ ? Da razumiješ, da oprostiš a da se ne pokaješ... Umiješ li ništa da ne mijenjaš, i da sve tako ostane, da prihvatiš, sve mane i vrline, umiješ li ? Ako umiješ, onda znaš da voliš, i nemoj dopustiti da ikada prestaneš...jer voljeti znači živjeti i biti srećan sa tim... Živjeti u jednoj osobi...

Никада не можете натерати некога да остане у вашој близини ако не жели ... Драго ми је због свих лепих успомена које ћу вечно његовати и лоших, и спакујем се негде у нади да ће временом изблиједити .. научио сам да ће људи који вас стварно воле остати уз вас, без обзира на то шта се десило ... неки људи ће заувек остати у нашем срцу, а не они у њиховом и да је свет велик и наши градови мали, а можда само они волели бисмо да нас ови људи најчешће напусте ..... Они остају у једном кутку нашег срца, као сећање на време када смо и ми били различити .. постоји носталгија за местима која чувају можда оно што је било. .и понекад их посећујемо врло често у мислима. Не знам како да носим маску или је нису произвели за лице још увек .... то је оно што јесам ... а јбг је често погрешно схваћен .... Могу се усрећити кад сам у олуји, али исто знам да тугујем кад се не очекује ..... Моја душа је обична, луда, романтична .... душа без спаса .... Ако се икад променим, то ће бити знак да се догодило нешто страшно .... и то Ја више нисам .....