Natasa

Не плаши ме се! Само желим да шапућем по твојим леђима, Да протнем своје прсте испод твог срца И испијем сва твоја недра. Није моје сажаљење Ако желим да се у тебе заријем. Ти си нешто најлепше Што сам видела у свим вековима, И право је чудо да си остао чист Након толико прогнаних. Мислила сам да си само месо Упаковано у најнежнију фолију, Али реч те одаје Показујеш ведрину, Неку тиху зону несуморних предака. Да, у то сам се заљубила! Одмах, без пардона! Одмах се оптеретила, Желећи да наседнем. Помислих да си послат од сатане Да ме мучиш фарсом младости Коју смо обоје потрошили, Али ти си гладан речи Умилног проговора Трагалац сродних странаца Које мимоилазиш доживотно. Волиш јер не волиш другачије! Чудиш се као дете! И дајеш се цео, потпуно Месо о месо, кост о кост Јер срцу није само срце довољно. Могу оргазам доживети Само од прилива твоје сенке! Хвала ти за сусрет! Хвала ти за сједињење! Нагни свој врат да ти шапнем дивљи мед Да ти прелијем плаво грожђе преко усана: Јер желим да те толико имам Да те никад немам довољно! Не разумеш? Волим те…а не бих смела никако… Зашто? Зато што и ти мене тако видиш…